Stiže nam proljeće i sa njim polako i ponovno buđenje biljnog i životinjskog svijeta. Šaran, naš miljenik, polako postaje aktivniji, izlazi u toplije djelove jezera, grupiše se, a i boluje dugu i hladnu zimu. Puno je tekstova na internetu koji su posvećeni ribolovu u proljeće, a ribolovac Marko Brajović smatra da svaka voda piše svoju priču. -Za kvalitetan ribolov šarana veoma je bitna prezentacija mamca, ili kako mi volimo da kažemo, „predvez”. U današnjem modernom šaranskom ribolovu predvezi su mnogo važni i prave razliku između uspješnog i neuspješnog ribolova. Obzirom da je i šaran napredovao i naučio se kvalitetno čuvati od naših predveza, mi smo morali otići korak dalje i polako se dovijati ne bi li prevarili vodenog lisca – ističe on.
Podjelu, shodno teoriji, pravimo prema materijalima od kojih se izrađuju: na grube, meke i kombinovane materijale.
-I već na prvom koraku dolazimo do prednosti i mana svakog od njih. Prednosti mekih materijala jesu da je: pezentacija mnogo prirodnija, veća je nosivost manjih promjera, ogromnom izboru boja i jačina i odlična mogućnost kamuflaže. Međutim, mane nijesu zanemarljive jer se često petljaju pri jačim zabačajima, skuplje su od najlona, neke od njih su plivajuće, te se mora voditi računa o prezentaciji dok se neke lako urezuju u vodeno korijenje prilikom bijega šarana. Kod selekcije krutih materijala takođe donosi određene prednosti: da se ne petljaju pri jačim zabačajima, otporniji su na abraziju, šaran ih teže može ispljunuti, mamac je uvijek udaljen od olova, lakše kidaju travu, ali imaju i nedostatke jer se ne prilagođavaju strukturi dna, pa prezentacija mamca nije prirodna, i puno je manji izbor boja – navodi Brajović.
Nema konkretnog odgovora šta je bolje, već se moramo sami upustiti u odluku šta želimo postići na kavom dnu ćemo pecati, ili na kojoj daljini, pojašnjava on.
-Ako pecamo na velikim daljinama gdje nam je potrebna veća snaga pri izbačaju moj izbor svakako ne bi bio mekani predvez, zbog petljanja pri zabačaju. Ako bih pecao na manjim daljinama, na ne pretjerano velikim dubinama onda bih se odlučio za mekani predvez. Kad govorimo o dubinama mislim da je dubina preko šest metara za mekani predvez već kritična jer se usled bržeg ili sporijeg potonuća, mamac prezentuje kao ptičije gnijezdo. Ako nam je dno muljevito tada se radije odlučujemo za krući predvez jer će on viriti iz mulja. Tada na muljevitom dnu možemo uzeti i helikopter montažu i pomaknuti predvez na udaljenost od olova koji nam odgovara ili sistem za mulj „Blow rig” ili D-rig. Valja istaći fluokarbon (kruti predvez) kao novitet koji neizostavno koristimo u zadnjih nekoliko sezona i koji daje odlične rezultate. U bistrim vodama pored tamnijih najlona, prdvez od fluokarbona je neizostavan, i to od 0.28 i 0.30 mm debljine. Mana ovog materijala jeste da se mora oprezno pristupiti zatezanju čvorova, jer vrlo lako dolazi do pucanja. Otpornost na abraziju je na zavidnom nivou, međutim, prelamanje i lomljenje mu je slabija strana, te jednom tako oštećen mora odmah biti zamijenjen. Dužina dlake na predvezu zavisi od veličine mamca i veličine udice – navodi on i dodaje da najčešće koristi boilu veličine 15 mm i udice veličine 4 i 6 onda razmak od udice do boile iznosi 1 cm.
-Sistem olova koji koristimo, sistem prezentacije ili predvez, veličina boile ili broj zrna kukurza sve to zajedno moramo kombinovati i uz ogormno strpljenje sačekati taj pravi ugriz ribe sa kojom ćemo se fotografisati i vratiti je ponovo u svoje prirodno stanište. Podarimo život ribi! Podržimo pokret „C&R” - kaže Marko Brajović.
S.B.M

---